Crven do smrti: Thomas Mensi Mensforth (1956-2021)

Piše: Daško Milinović

Mensi je bio jedan od mojih heroja. On nije bio poznat ljudima van pank ili antifašističke scene. Nekada davno, pre mog rođenja, kratko jeste bio prava pop zvezda u rodnoj Engleskoj ali je njegov bend brzo sišao nazad u okvire pank scene i tamo bio do kraja. Ali tamo je dao najveći doprinos.

Prvi put sam za Mensija i Angelic Upstarts čuo kada sam imao 13 ili 14 godina. Par godina je bio samo fotka i kratki smešni citat iz starog punk dodatka strip revije. Onda sam nabavio piratsku kasetu sa kompilacijom Oi! standarda koju smo svi toliko slušali da smo pravili rezervne kopije jer su trake pucale. Tamo je ime Mensijevog benda čak bilo pogrešno napisano!

Svejedno, izdvajali su se od ostalih jer je u njegovim pesmama bilo nečeg više od lepka, fudbala, piva, seksizma i patriotizma koji su dominirali ostatkom te scene. Jako sam poželeo da čujem još a to je tad bilo zaista teško. Čovek koji je imao impozantnu kolekciju ploča i za lovu ih nasnimavao na kasete bio je, avaj, ubeđeni nacista i nisam želeo da mu dam ni dinara. Imao je i običaj da bendove koji mu se sviđaju prodaje kao nacističke a da oni to nisu bili. Tako je uspeo da zbuni i zatruje generaciju klinaca.

Ipak, jedan od bendova koji nikako nije mogao da strpa “pod svoje” bili su Angelic Upstarts. Beogradska (strit)pank scena bila je dobro zagađena, u najmanju ruku, četništvom tih godina i često se moglo čuti nešto poput “Jebene komunjare Apstartsi, a dobre su im pesme, jebalo majku!”. Bili su dobro poznati svim pankerima. Kasnije sam shvatio da je to zbog toga što su još 1985. svirali u Beogradu, čak izdali i koncertni album “Live in Yugoslavia”.

Mensi je svoj bend upravljao dobrim stazama. Oni su bili prava pravcijata ulica, radnička klasa, sirovina i snaga ali nisu bili zatucani glupani. Bili su borci za pravdu. Borci za sve potlačene. Bili su crveni i to su sa ponosom isticali!

Mensi je za sebe govorio da je ulični socijalista. Onaj koji je rezultat tradicije sindikalne borbe rudara i lučkih radnika. On je to i bio. Rudar! Rudar koji je čuo zov The Clash i odlučio da rizikuje, da izađe iz jame i na bini kaže šta ima. Nije imao pojma da peva, do sudnjeg dana ali to nema apsolutno nikakve veze. Bio je talentovani ulični pesnik. Ono što se dobije kad neko bez formalnog obrazovanja ipak pronađe prave ljude i knjige. Bio je Joe Strummer, samo zaista iz nižih slojeva društva i to je svemu davalo oreol iskrenosti.

Kao i svako ko je živeo ono što je pevao, ako je pevao pank u stilu The Clash, vrlo brzo je dospeo na nišan ekstremne desnice. Neonacista i fašista. Koncerti Upstartsa često su bili bojna polja a Mensi je još tada odlučio da povlačenja i predaje nema. Nacisti neće prekidati njihove koncerte i neće im se dozvoliti da svojataju bend. Na nasilje iz publike, dobiće nasilje sa bine! Bilo je to neverovatno smelo i neuobičajeno tih dana. Svaka čast mnogim antifašističkim bendovima pre ali Mensijev bend je prvi koji se zaista pobio sa govnima i pozvao druge da učine isto.

(Mensi uhapšen na demonstracijama koje je u svom kraju organizovao protiv fašističke EDL)

Bili su začetnici nove, militantne scene uličnih bendova koji su svoj antifašizam nosili svuda sa sobom. Kao takvi, bili su najprirodniji mogući soundtrack za novoosnovanu Antifašističku Akciju a Mensi je bio njen portparol. Uvek prvi na demonstracijama i prvi gde je frka, Mensi je postao simbol engleskog antifašizma i bio je to do pre nekoliko nedelja, kada je preminuo.


Oni koji su ga poznavali lično, uvek su koristili reči poput Tvrdoglav, svoj, hrabar, glasan ali i pažljiv, brižan i darežljiv. Upstartsi su se raspadali i sastavljali po potrebi i duhu trenutka ali je on uvek bio antifašista i socijalista. Bukvalno je on sam zaslužan što su se te ideje zapatile u sferama društva koje im nisu baš naklonjene. Mensi je bio strastveni navijač, bajker i za svoje stavove borio se i na tribinama i na motociklu! On je bio taj koji je od ružnih, nadrkanih i nasilnih tipova pravio ispravne ljude, bio je jedan od njih i mogli su mu verovati kad im kaže da porazmisle malo o svojim nakaradnim stavovima.

Imao je njuh za posao pa je svoj aktivistički, ludi i brzi život mogao da održava a pritom da gaji gomilu dece koju je dobio iz raznih bračnih i vanbračnih veza. Guardian je malo preterao kad ih je izbrojao 16 ali istina je da ih je zaista mnogo a najlepše je to koliko su ga svi oni voleli.

(Na koncertu 2016.)

Posebno je za poštovanje bila njegova spremnost da se menja. Da uči. Koliko mi je bilo divno da ga čujem dok priča kako mu je “mali pederko iz srednje klase Tom Robinson” otvorio oči za patnje homoseksualaca i učinio da postanu prijatelji i saborci. “Tada ni najcrveniji rudar nije baš voleo pedere. Bili smo mačo. Shvatio sam da je to sve sranje i to je bio samo početak mog sazrevanja i širenja polja borbe”. Sve nepopularne a ispravne borbe je poveo među prvima i tako belim, heteroseksualnim muškarčinama iz radničke klase pokazao pravo značenje socijalističkog pogleda na svet. Nije imao mnogo sluha za one koji su ga otpisivali kao neotesanog silosa. “Ja se borim da vi slobodno kenjate to svoje a da vas fašisti ne izgaze” – rekao im je.

Imao sam tu čast da se konačno i lično upoznamo i razgovaramo. Da vidim Angelic Upstarts u tri različite postave, svaki put u sve boljem izdanju. Poslednji put sam ga video u Blackpoolu pre dve godine na jednom od, ispostaviće se, poslednjih nastupa. Drago mi je da sam ga video pred njegovom domaćom publikom i da smo stigli opet da proćaskamo. Kažu da ne treba lično upoznati svoje heroje jer je mogućnost da se razočaraš velika. Ovde su jako omanuli sa tim savetom. A koliko vidim, i drugi koji su ga upoznali, imaju samo potvrdu onogo što su mislili o njemu iz njegovih pesama. Mejnstrim mediji su sa čuđenjem izvestili o nenormalno masovno posećenom ispraćaju na kremaciju matorog pank pevača na lokalnom groblju u South Shieldsu a onda, prilično pošteno i neočekivano, doneli i priču o njemu. To je danas zaista ogromna stvar!

Poslednji pozdrav, druže.
Give us hope, give us strength, give us life…

Total
13
Shares