Crveni rejv: intervju sa kolektivom Redtek

 

Na vašoj fb stranici piše: „Redtek je komunistička intervencija u društveni život masa. Nama, odraslim u rejv kulturi, to je naša folk muzika – tamo gde drugi vide puki eskapizam u ljudima iz radničke klase koji se bez dozvole okupljaju na poljima i u skladištima kako bi puštali muziku, mi vidimo dokaz otpornosti naše klase, odbijanje da kultura bude sredstvo za sticanje profita“. Kažite nam malo više o vašem kolektivu: koji su vaši ciljevi i kakva je pozadina za stvaranje ovakve kolektivne inicijative?

 Prvo, mi smo komunisti i upoznali smo se kroz politiku, a drugo, mi smo rejveri i delimo zajedničku ljubav prema rejv sceni. Tim redosledom. Međutim, to nije baš tako jednostavno, pošto su neki od nas postali komunisti zbog naših događaja, a neki od nas su postali rejveri radeći te događaje. Svi smo voleli dens muziku, što nije tako neuobičajeno s obzirom da je u Britaniji teško naći mladu osobu koja ne voli neku vrstu dens muzike. Delom nas je inspirisalo to što je levica u Britaniji ima dugu istoriju organizovanja muzičkih događaja, ali gotovo da je jedva ostvarila upliv u dens muziku.

Odlazak na rejv predstavlja ogroman deo kulturnog života radničke klase u našoj zemlji na koji socijalistički pokret nije obraćao pažnju. Stoga smo se mi odlučili da to promenimo. Dakle to je najmanji deo naše misije, da budemo prisutni u ogromnom svetu dens muzike kao komunisti, odnosno da u njemu pobodemo crvenu zastavu. Naš širi cilj je da taktiku korišćenja dens muzike i rejv kulture učinimo delom arsenala levice – kao mesto okupljanja i socijalizacije sa ljudima, kao sredstvo prikupljanja finansijskih sredstava, kao protestnu taktiku, kao način dovođenja u pitanje sistema nejednakog vlasništva, i mnogo toga drugog.

Naši lični i kratkoročni ciljevi su da naučimo i razvijemo naše veštine i naše karaktere kroz proces organizovanja ilegalnog rejva: ovo može značiti bilo šta od brze vožnja kamiona u sred noći, preko nekakvog znanja o elektronici, do znanja o tome kako se nositi sa represijom države ili kako iskomunicirati ideje na nov i inovativan način. Ovo se može postići samo uz visok stepen međusobnog poštovanja i discipline, uz spremnost da čujemo tuđe kritike i sugestije; ukoliko ta unutrašnja revolucionarna kultura ne postoji, onda stres i emocije proizvedene onim što radimo mogu preplaviti kolektiv izbrisati političke ciljeve. Stalno moramo balansirati između potrebe za samoizražavanjem i borbe protiv štetnog individualizma. I to je ono što je prelepo u projektu poput Redteka – u njemu se zrcali sam socijalizam, gde se svako od nas može osećati ponosnim zbog nečega što smo zajednički uradili, bez potrebe za ličnim priznanjem.

Politički tehno zvuči čudno, i na prvi utisak protivrečno. U našem delu sveta tehno scena uopšte nije politizovana. Ona je više mesto na kom se mladi vikendom razbiju i isključe mozak. Kako uspevate da širite političke poruke putem muzike koja je uglavnom bez teksta?

Ne puštamo „politički tehno“, toga ima jako malo bilo gde u svetu. Premda imamo jako dobar saundsistem pa bi se tekst i mogao razabrati, retko šta od muzike koju puštamo ima tekst. Ukoliko ljudi samo žele da dođu da zaborave na svoju radnu nedelju – to je sjajno. Mi im kao komunisti obezbeđujemo prostor za to. Ako odeš u levičarski navijački klub ili levičarski bar, da li kažeš: „ovi ljudi samo gledaju fudbal i piju pivo“?

Očigledno je da je samo po sebi  važno da prostor bude otvoreno levičarski. Osim toga, levičarske poruke puštamo pomoću projektora na zidu iza pozornice, preko umetničkih instalacija, slogana koje ispisujemo, samom činjenicom da su događaji ilegalni i polujavni i pomoću video sadržaja koje postavljamo na našim stranicama na društvenim mrežama. I radićemo još više toga u budućnosti. Prvih pet godina su poslužile kao postavljanje temelja za Redtek u smislu da smo među mladima usadili spoznaju da komunisti organizuju rejvove. Sledećih pet godina biće nadogradnja postavljenog temelja postavljanjem novih slojeva političkih ideja.

Deo ste scene ilegalnih saundsistema koja je nama u ovim krajevima prilično nepoznata. Kakva je ovo scena i kako funkcioniše?

Mi i jesmo i nismo deo te scene. Kao Redtek sarađujemo i sa drugim andergraund saundistemima, ali nam je sasvim ok i da delujemo potpuno autonomno. I to je potpuno normalno u Britaniji zato što je rejv dugoveka institucija pa nema potrebe da budeš deo nekog muzičkog pokreta. U našem gradu postoji više muzičkih pravaca tehno muzike unutar kojih se organizuju ilegalni događaji i unutar kojih postoje ozbiljni saundsistemi.

Kao zemlja koja je rodno mesto rejva, nije iznenađujuće što postoji mnogo scena u kojima se organizuju andergraund rejvovi, počev od originalnih esid haus žurki 1980-ih koja je kasnije izašla iz andergraunda kreirajući muzičku dens scenu kakvom je danas znamo. Međutim, postoji mnogo scena koje su ostale andergraund i ilegalne. Šta to znači? Moćan saundsistem obezbeđuje grupa ljudi koja mu daje naziv, nakon čega „šire glas“ o organizovanju rejva ljudima u svom okruženju – nekad se služeći društvenim mrežama, a češće šaljući ljudima poruke sa uputstvom da ih prosleđuju dalje drugim ljudima. Na veče rejva mesto žurke se otkriva porukom na telefonskoj sekretarici broja telefona sa kojeg su slate poruke. Lokacija može biti ambar ili polje, ili u gradskim sredinama bilo kakav objekat u koji može da stane više stotina ljudi – nekakav magacin, skladište ili bilo šta tog tipa.

„Kako“ nije suviše interesantno pitanje – kada vidite 500 ljudi da pleše ispred zvučnika to je samo po sebi objašnjenje. „Zašto“ je mnogo interesantnije pitanje. Prvo, proces džentrifikacije iskazuje posebno loše lice u Britaniji, pogotovo u velikim gradovima jer je zemljište ovde postalo međunarodna imovina – čitavi delovi Londona su u vlasništvu stranih investitora koji ih ruše i ponovo izgrađuju. Najsigurnija investicija građevinskih preduzimača su zgrade koje donose mnogo veću zaradu nego pabovi i klubovi. Stoga, ukoliko oni kupe klub on će biti pretvoren u stambenu zgradu. Zato postoji opšta kriza društvenih prostora za radničku klasu. Mejnstrim političari uglavnom pripadaju istoj klasi kao i građevinski preduzimači i nemaju apsolutno nikakav interes u očuvanju tradicionalnog paba koji postoji 300 godina, a kamo li noćnog kluba koji postoji 5 godina.

Ova realnost nas primorava na to što radimo. Pronaći mesto u kom se isplati raditi ovakvu žurku postalo je gotovo nemoguća misija, ne samo za nas, nego i za posetioce koji moraju da plaćaju džentrifikovane cene pića. Verovatno je tako i kod vas, ali ovde piće koje u prodavnici košta 1,20 funti će vas izaći oko 6 funti u normalnom komercijalnom klubu. U malo preostalih klubova će vas ulaz koštati od 10 do 20 funti, a pivo će te platiti 8 funti. Možda zvuči patetično žaliti se na cene pića, ali ona je mera koja vas u mnogome isključuje iz društvenog života. Ukoliko odete na ilegalni rejv ulaz će te platiti 5 funti, a možete da ponesete svoje piće, što znači da će osoba koja zarađuje 10 funti na sat moći da uživa u izlasku i oseća se kao ljudsko biće. U 2021. u ovu kategoriju je spadalo 17% stanovništva što predstavlja oko 5 miliona ljudi. I to je nužnost i za nas u Redteku gde većina opstaje u paklu samozaposlenja i prekarnom radu „gig“ ekonomije. Na dens sceni postoji veliki fetiš iskazivanja stava da je događaj „pristupačan“, ali ako pogledaš cenu ulaza i pića za neke od tih legalnih događaja, jasno je da zaboravljaju pitanje pristupa za jednu važnu društvenu grupu – one koji imaju nisku najamninu.

Kakva je vaša politička pozadina? Možete li nam reći malo više i o vašoj supkulturnoj pozadini i političkim aktivnostima u prošlosti i danas.

Mi smo marksisti-lenjinisti i bavili smo različitim vrstama aktivnosti koje su za cilj imale izgradnju temelja revolucionarnog komunističkog pokreta. Uglavnom smo to činili organizovanjem na našim radnim mestima i u zajednicama, ali ponekad i direktnom akcijom, antifašizmom u punom opsegu. To je prethodilo Redteku. Što se tiče našeg supkulturnog porekla, najlakše bi bilo reći kojim supkulturama naši članovi nisu pripadali.

Lepa stvar kod rejv kulture je to što se odvija nakon uobičajenog radnog vremena klubova. Tako možete biti gotičari ili hip-hoperi koji su u nekom klubu do 3 ujutru, da bi zatim došli na naš rejv gde ste dobrodošli.  Šta god da nosite na sebi, možete plesati do podneva sledećeg dana. Na našim žurkama je uobičajeno videti mlade ljude obrijanih glava u trenerkama kako strastveno razgovaraju sa crust pankerima u zakrpljenim kožnim jaknama. Delimično je to razlog zašto je mnogo lakše organizovati uspešan rejv nego živu svirku – sve vrste ljudi vole rejvove, ali samo ljubitelji određene vrste žive muzike ili benda će doći na svirku.

Recite nam nešto više o trenutnoj političkoj atmosferi u Britaniji i stanju na radikalnoj levici. Odavde se čini da je radikalna levica bila kompletno angažovana u podršci korbinističkoj struji Laburističke partije, sve dok partija u saradnji sa mejnstrim medijima nije politički „ubila” Džeremija Korbina. Takođe se čini da korbinizam nije imao ispravan pristup pitanju Bregzita uoči izbora na kojima su poraženi. Recite nam nešto više o svemu tome.

Potpuno ste u pravu za sve gore navedeno. Najkraće rečeno, cela levica se ili pridružila ili podržala Laburističku partiju. Čak 50.000 ljudi pristupilo je Laburističkoj partiji zbog Korbina i njegove tradicionalne socijalističke politike, bez obzira na 40 godina neoliberalizma tokom kojih nam je govoreno da je nemoguće ponovo zastupati takvu politiku. To je suluda brojka, to je bio apsolutni fenomen. Bilo je to pravo vreme za levicu – naše ideje su bile popularnije nego ikad prethodnih godina, a kapitalistički establišment je bio istinski prestravljen. Ali da, novi pokret nije bio dovoljno zreo da upravlja Bregzitom i nekim drugim stvarima na način na koji socijalisti treba to da rade – uz disciplinu, međusobno poštovanje i mržnju prema klasnom neprijatelju. Ova nezrelost je zaista došla iz samog vrha pokreta.

Korbin je bio previše fin, previše savitljiv i okružen liberalima, u trenutku kada je trebalo da bude čovek od čelika okružen militantima. Naposletku smo ostali gotovo bez ičega, osim saznanja da je Korbin bio udaljen samo 2227 glasova od pobede na izborima 2017. i da je njegovo zalaganje za nacionalizaciju industrije i podizanje plata dovelo do najvećeg zamaha laburista u bližoj istoriji. Sada je jasno da će mase pohrliti ka onome ko bude bio u stanju da izgradi ozbiljan socijalistički projekat koji je zaista usmeren na preuzimanje vlasti, kao što su pohrlile ka Korbinovim laburistima. Naša je odgovornost da delujemo na talasu popularnosti socijalističke politike i probudbljujemo je svugde.

Koliko je leva strana političkog spektra u Velikoj Britaniji zatrovana identitetskom politikom? Čini se da je deo britanske levice pod uticajem američkog radikalnog liberalizma, ili možda samo tako izgleda iz daljine. Ukratko, koliko je političkog prostora u Velikoj Britaniji ovih dana otvoreno za klasno zasnovanu politiku?

Uvek će postojati klasna politika,  jer klase postoje nezavisno od toga kako ih interpretiramo. One odražavaju ekonomski odnos između poslodavaca i zaposlenih, stanodavaca i zakupaca. Da, moderna identitetska politika je rapidno porasla u Velikoj Britaniji, ali je opstala i klasna borba. One zapravo nisu u antagonističkom odnosu, samo ovaj odnos  ponekad deluje disfunkcionalno. Nećemo nikome govoriti da ne bude besan, već ćemo im govoriti da taj bes upere ka klasi kapitalista.

Svakako je pogrešno posmatrati levičarsku identitetsku politiku zasnovanu na kao potpuno nov fenomen. Možda je ono što se promenilo od 1960-ih način na koji ljudi komuniciraju jedni sa drugima, s obzirom na anonimnost na internetu. Moramo propovedati strpljenje i toleranciju prema svima koji jesu ili se osećaju potlačenima i objasniti da je klasna politika ono što će nas ujediniti, a ne poništiti njihov postojeći identitet.

Na kraju, dajte nam analizu savremenog fašizma u Britaniji. Izgleda da je desnica rasparčana u male opskurne grupe i organizacije i da ne postoji veća politička partija koja bi je predstavljala, poput Nacionalnog fronta ili Britanske nacionalne partije u prošlosti.

Svakako je u opadanju, ali zbog toga se ne treba osećati samozadovoljno. Malo je verovatno da će se neo-nacisti, ili u njihovim terminima „etno-nacionalisti“, poput NF-a i BNP-a vratiti, kada su se stavovi britanskog društva prema rasi fundamentalno promenili i kada broj rasno mešovitih parova ubrzano raste. Otprilike 85% bele populacije skoro se univerzalno slaže da osoba može biti Velšanin, Škot ili Englez i ne-belac – politika koja ovo osporava će se svideti samo maloj ekstremističkoj margini, otuda i nedavna eksplozija neonacističkog terorizma mikro-grupa poput Nacionalne akcije. Jer znaju da su osuđeni na propast u mejnstrim politici.

Međutim, mogao bi doći mnogo mekši i privlačniji pokret krajnje desnice, ili „građansko-nacionalistički“ pokret, koji bi politički profitirao od lošeg upravljanja imigracijama, loših  integracija, društvene stagnacije i kulturnih sukoba između grupa bez potrebe da se zapravo prihvati složena i otuđujuća nacistička ideja o rasnoj hijerarhiji. Dobar primer bi bila Engleska odbrambena liga (EDL), koja bi preko noći mogla da okupi gomile pristalica pričom o islamističkim terorističkim napadima.

Rastuća ogorčenost oko “kulturnih ratova” može eksplodirati, posebno ako levica ne uspe da ubedi više ljudi da je pretnja “njihovom načinu života” neoliberalizam koji radi profita uništava njihove zajednice, a ne drugi normalni ljudi sa različitim idejama o istoriji, seksualnosti i slično. Ovo nije jednostavno međugeneracijski sukob mladih protiv starih. Postoji mnogo mladih na koje nailazimo putem rejv scene, koji su usvojili subverzivni, alt-right stil politike po jednom ili više pitanja. Kada svaka korporacija podržava agresivnu kampanju hiperliberalizma i skoro svaka reklama ima gotovo komično drsku liberalnu političku agendu, konzervativizam može izgledati buntovnički. Ovde smo da im kažemo da on to zaista, zaista nije. Možete istovremeno biti protiv postmodernog individualizma, a za nešto mnogo bolje od idealizovane fantazije prošlosti. Osvojite državnu vlast i osvojite zvezde: to je prava pobuna.

Najvažnije od svega, zbog klimatskih promena videćemo najveće migracije u ljudskoj istoriji, na mesta koja će biti privremena i dovoljno socijalno robusna da prežive. To znači da će se ekvatorijalni pojas isprazniti u globalni Sever. Vruće će preći u hladno. Milioni klimatskih izbeglica već idu u Veliku Britaniju i to će uskoro postati desetine miliona. Kako niko od levice ne govori o tome niti ima ubedljivu politiku, a konzervativci nikada ne pričaju ni o čemu sve dok se to ne desi, nova krajnja desnica će se neminovno pojaviti i verovatno se stopiti sa desnim krilom mejnstrim političkih partija i podstaći njihove najdespotskije tendencije: bezbednosne provere svuda, pregledanje pasoša pri ulasku u voz,  RFID praćenje, zamrzavanje bankovnih računa, zabrana putovanja… Zbog toga je od vitalnog značaja stvaranje i jačanje kontrakulturnog podzemlja, koje objedinjuje sve oko klase i koje ima politiku i metode za odolevanje nadolazećoj oluji.

Total
1
Shares