Ekologija i borba protiv siromaštva kao paravan za ekstremno desničarske organizacije

Umetnost inspirisana ideologijom krvi i tla narodnog (völkisch) pokreta u međuratnom periodu, Hugo Höppener, Kasna straža, 1930, Visoka teološka škola Hur, Švajcarska

Sakrivanje ultradesničarskih organizacija i pojedinaca iza zelenih politika širom Evrope je već duže vreme opšte poznata stvar. Ono što je novo je da se u poslednjih nekoliko godina taj obrazac na više primera uočava i u Srbiji. Veza fašizma i ekologije seže daleko u prošlost i period pre Drugog svetskog rata, a svoj zamah dobija idejom „krvi i tla“ kao ideološkom komponentom istorijskog nacizma koji je podrazumevao i otklon od urbanog načina života, povratak selu i mističkom shvatanju veze krvi jednog naroda i zemlje koju ta krv natapa. Ovakvo nakaradno shvatanje ekologije proizilazi jednim delom i iz antisemitizma jer se propagiralo da Jevreji mrze prirodni svet, da stoje iza industrije koja zagađuje planetu, itd.

Iako je environmentalizam suštinski transnacionalan, 60-ih i 70-ih godina u Zapadnoj Evropi dolazi do prvih infiltriranja nacionalista u ekološke pokrete. Danas velika većina desničarskih partija ima ekološku borbu kao jednu od primarnih stvari u svojim programima. Međutim, ona je itekako motivisana ideologijom ’krvi i tla’ što se u mnogim situacijama svih ovih godina pokazalo tačnim.

Situacija u Srbiji

Nakon deset godina apsolutne vladavine režima Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke deluje da su prva stvar koja ga je uzdrmala zapravo ekološki protesti. Ovo je dalo vetar u leđa i ekstremno desnim pojedincima i organizacijama da pridobiju ljude na ovim temama, zbog nemogućnosti da sa svojim suštinskim programom dopru do većeg auditorijuma. U političkom mainstream-u, istakle su se Dveri, gde je njihov lider pisao o ekologiji kao desnoj i konzervativnoj politici, pritom zanemarujući činjenicu da njegovi ideološki prethodnici kao i savremenici uvek stavljaju interes krupnog kapitala iznad zaštite životne sredine. Ekologija je u svojoj srži leva stvar i jeste javni interes i to što pojava tzv. ekofašizma uzima maha i u Srbiji nije razlog da se odustane od ekološke borbe uz jasno artikulisanje uzroka problema zagađivanja planete.

Protest protiv kopanja litijuma kompanije Rio Tinto, Beograd

Situacija nije ništa drugačija ni kada se spustimo u aktivizam raznih humanitarnih organizacija, od zaštite životinja, preko ekologije do pomoći siromašnima. Neke od njih su itekako bliske sadašnjem režimu, a ima i onih nezavisnih. Tako su se pre nekoliko godina prilično dobro pozicionirale organizacije poput „Levijatana“, „Srbi za Srbe“ i „28. Jun“. Prva je već svima poznata kao neonacistička organizacija koja je koristila zaštitu životinja kao „pripitomljavanje“ građana za podršku, dok druge dve figuriraju kao humanitarne organizacije koje već svojim statutima unose diskriminaciju po naciji, veri i rasi kad odlučuju kome humanitarnu pomoć dodeljuju.

Tako se u saopštenjima obe organizacije uvek mogu uočiti nacionalističke tendencije posebno kada je reč o ključnim rečima poput „srpstvo“, „bela kuga“, „nacionalno biće“. Često je fokus obe organizacije usmeren na Kosovo. Tako je organizacija „28. jun“ stekla  pažnju javnosti prvom velikom akcijom koja se zvala „Boj za Kosovo“ iz 2018. godine, a naredne i „Dogodine u Prizrenu“ uz jasne nacionalističke aluzije. Tako je ta organizacija ponovo skrenula pažnju na sebe krajem prošle godine uključujući se u potencijalnu humanitarnu katastrofu vezanu za kopanje litijuma u dolini reke Jadar i projekat „Rio Tinto“ kako piše Danas. Takođe, oni su pokrovitelji postavljanja tzv. Zajedničkog frižidera na Dorćolplacu zajedno sa projektom “Banke Hrane” iz Beograda, Evropske klimatske inicijative i Britanske ambasade u Beogradu između ostalih. Očiglednom nepažnjom relevantnih organizacija u domenu ekologije i solidarnosti, “28 jun” na ovaj način sebe legitimiše i dobija simpatije javnosti uprkos vrlo problematičnim motivima.

Pokrovitelji događaja na Dorćolplacu povodom akcije “Zajednički frižider”

Sa druge strane, na internetu se u poslednje vreme desilo nekoliko stvari koje povezuju ekstremnu desnicu, humanitarni rad i režim. Tako je u Novom Sadu pod okriljem novosadske Evropske prestonice kulture održan događaj nazvan “Avenija mimova” gde su bili izloženi nedvosmisleno rasistički i fašistički mimovi, koji predstavljaju verziju internacionalne “alt-right” mim estetike, prilagođene domaćoj publici. Ovaj događaj bi ostao nezapažen da se na njemu nije desio incident u kom je došlo do obračuna dve fašističke grupacije, od kojih jedni sebe nazivaju “eko-četnici”, koji su opet pokušaj uglavljivanja desničarskih ideja uvijenih u borbu za šume Fruške gore protiv investitorskog urbanizma. “Avenija mimova” se nakon par meseci prelila na humanitarnu akciju zvanu “Humanitarni mim” gde se na podmukao način u humanitarne svrhe prodaje merch sa mimovima od kojih veliki deo ima fašistički sadržaj.

Takođe uočena i pojava kako režim popunjava politički prostor humanitarnim fantomskim organizacijama. Tako je povodom smrti beskućnika Nebojše Petrovića na klupi na trgu Koste Trifkovića u Novom Sadu, kao i smrti još dvojice beskućnika u Kineskoj četvrti (u istoj nedelji), CK13 sproveo anonimnu javnu akciju obeležavanja klupe na kojoj je Nebojša Petrović preminuo, pločom sa pomenom i porukom-apelom da niko više ne umre napušten i bez krova nad glavom. Akcija je prošla izuzetno zapaženo u javnosti, društvenim mrežama i medijima. Nakon toga se u medijima pojavila vest o udruženju “Na mladima Srbija ostaje” koja je na istom trgu postavila kuke (stanice za ugrožene) na koje građani mogu da ostavljaju pomoć za ljude u beskućništvu, najavila njihovo postavljanje i na drugim punktovima u gradu, kao i kuvanje za ugrožene. Ovo udruženje je nastalo nekoliko dana pre tragičnih događaja i odmah je dobilo pažnju vodećih medija u Novom Sadu (RTV, Novosadska televizija, NS uživo) što znači da ovakva fantomska udruženja imaju za cilj da diskredituju već kredibilna udruženja koja deluju na polju pomoći najugroženijima (Kuhinja solidarnosti, Patrija, CK13…).

Uprkos svemu navedenom, tekst nema nameru da relativizuje ekološku borbu i borbu protiv siromaštva. Srbiji itekako fali humanitarnih akcija i pomoći najugroženijima ali moramo biti oprezni kada vidimo prave motive nekih od ekoloških i humanitarnih organizacija.

Total
12
Shares