Godišnjica rođenja teatarskog komunista Bertolta Brehta

Breht 1937.

Marksistički dramaturg, pesnik i pozorišni reditelj Bertolt Breht rođen je 10. februara 1898. u  Ausburgu. Breht je bio pozorišni reformator, čiji je epski teatar odstupio od konvencija pozorišne iluzije i razvio dramu kao društveni i ideološki forum za levičarske ciljeve. Zbog svoje ideološke pozicije bežao je od nacista, a potom bio prognan i iz SAD-a. Breht je koristio svoju poeziju da kritikuje evropsku kulturu, pre svega naciste i nemačku buržoaziju. Brehtova poezija je obeležena efektima Prvog i Drugog svetskog rata.

Svoje prve pesme Breht je objavio 1914. godine za vreme studiranja filozofije i medicine. Deset godina kasnije, 1924. pridružuje se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) gde upoznaje svoju buduću suprugu, glumicu Helenu Vajgl. Veliki uspeh dostiže kada je sa Kurtom Vajlom napisao “Operu od tri groša”, 1928. godine.

Tokom ovog perioda Breht je razvio strogi antiburžoaski stav, koji je odražavao duboko razočarenje njegove generacije u civilizaciju koja se “srušila” na kraju Prvog svetskog rata.Breht je imao prijatelje koji su bili članovi dadaističke grupe, koji su imali za cilj da unište ono što su osuđivali kao lažne standarde buržoaske umetnosti kroz podsmeh i ikonoklastičku satiru. Čovek koji ga je naučio elementima marksizma kasnih 1920-ih bio je Karl Korš, eminentni marksistički teoretičar koji je bio komunistički član Rajhstaga, ali je izbačen iz Nemačke komunističke partije 1926. Uronjen u marksističku misao tokom ovog perioda, napisao je tzv. didaktičke Lehrstücke , tj. “uzorne drame” i postao vodeći teoretičar epskog pozorišta (koje je kasnije radije nazvao „dijalektičko pozorište“) i nepravilnog stiha.

Brehtove drame su didaktične po tome što sve služe da pouče publiku o realizmu društva, politike i ekonomije. Didaktizam je podučavanje ili upućivanje moralne lekcije publici, to su predstave koje su osmišljene da edukuju publiku.  Napisao ih je zbog svojih komunističkih uverenja i njegove drame generalno negativno prikazuju konzervativno društvo.

Breht, 1954.

Brehtova dela su u periodu jačanja nacističkog režima bila zabranjivana i spaljivana, te februara 1933, neposredno nakon što je Hitler preuzeo vlast, Breht beži iz Nemačke, prvo u Skandinaviju, živeći godinama u različitim zemljama, Danksoj, Švedskoj i Finskoj i drugim delovima Evrope, da bi 1941. dobio vizu za odlazak u SAD.

Za vreme boravka u Kaliforniji od 1941. bio je pod prismotrom FBI-a zbog svojih marksističkih ideja. U godinama hladnog rata i „crvenog straha“, Brehta su šefovi različitih filmskih studija stavljali na crnu listu.  Zajedno sa oko četrdesetoro drugih holivudskih pisaca, reditelja, glumaca i producenata, dobio je sudski poziv da se pojavi pred HUAC-om u septembru 1947. Iako je bio jedan od 19 svedoka koji su izjavili da će odbiti da se pojave, Breht je na kraju odlučio da svedoči.

Breht je 30. oktobra 1947. svedočio da nikada nije bio član Komunističke partije. Dan nakon svedočenja, 31. oktobra, Breht se vratio u Evropu. Godine 1949. konačno se vraća u Istočni Berlin, gde je osnovao Berliner Ensemble. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje, a pored toga osnovao je i marksistički pokret Epski teatar.

Breht je postao omiljena ličnost režima u Istočnoj Nemačkoj, a 1955. godine mu je dodeljena Lenjinova nagrada za mir. Umire prirodnom smrću u Berlinu 14. avgusta 1956.

Markica u čast 90. rođendana Bertolta Brehta

Breht je razvio kombinovanu teoriju i praksu svog „Epskog pozorišta” tako što je sintetizovao i proširio eksperimente Ervina Piskatora i Vsevoloda Mejerholda da bi istražili pozorište kao forum za političke ideje i stvaranje kritičke estetike dijalektičkog materijalizma.

Epsko pozorište je predložilo da predstava ne treba da izaziva kod gledaoca da se emocionalno identifikuje sa likovima ili radnjom pre njega ili nje, već treba da izazove racionalnu samorefleksiju i kritički pogled na radnju na sceni.

Želeo je da njegova publika usvoji kritičku perspektivu kako bi prepoznala društvenu nepravdu i eksploataciju i da bude pokrenuta da izađe iz pozorišta i utiče na promene u spoljašnjem svetu.U tu svrhu Breht je upotrebio tehnike koje podsećaju gledaoca da je predstava reprezentacija stvarnosti, a ne sama stvarnost. Ističući konstruisanu prirodu pozorišnog događaja, Breht se nadao da će saopštiti da je realnost publike podjednako konstruisana i kao takva promenljiva.

Jedan od Brehtovih najvažnijih principa bilo je ono što je nazvao Verfremdungseffekt („efekat distanciranja“ ili „efekat otuđenja“). To je uključivalo, pisao je Breht, „lišavanje događaja od njegovog samorazumljivog, poznatog, očiglednog kvaliteta i stvaranje osećaja čuđenja i radoznalosti u vezi sa njima“. U tom cilju, Breht je koristio tehnike poput glumčevog direktnog obraćanja publici, oštrog i jarkog scenskog osvetljenja, upotrebe pesama za prekid radnje, plakata sa objašnjenjima, transpozicije teksta u treće lice ili prošlo vreme na probama i izgovaranje scenskih uputstava naglas.

Za razliku od mnogih drugih avangardnih pristupa, Breht nije imao želju da uništi umetnost kao instituciju; on se nadao da će „ponovo funkcionisati” pozorište za novu društvenu upotrebu.

Tokom ratnih godina Breht postao istaknuti pisac u okviru izgnaničke književnosti. Svoje protivljenje nacističkim i fašističkim pokretima iskazao je u svojim najpoznatijim dramama “Galilejev život“, “Majka Hrabrost i njena deca“, “Dobra osoba iz Sečuana“, “Odoljivi uspon Artura Uija“, “Kavkaski krug kredom“, “Strah i beda Trećeg Rajha” i mnogim drugim.

U nastavku predstavljamo nekoliko dela Bertolta Brehta.

Rođenima posle nas

1.
Zaista, živim u mračno vreme!
Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo
Znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje
Samo još nije primio
Užasnu vest.

Kakvo je to vreme u koje je
Razgovor o drveću gotovo zločin
Zato što podrazumeva ćutanje o tolikim zlodelima!
Zar onaj što tamo mirno prelazi ulicu
Zbilja nije kod kuće za svoje prijatelje
Koji su u nevolji?

Istina: još zarađujem za život.
Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa
Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.
Slučajno sam pošteđen. (ako me napusti sreća,
Biću izgubljen.)

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!
Ali kako da jedem i pijem
Kad ono što pojedem otimam gladnome,
A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?
A ipak jedem i pijem.

Voleo bih i da sam mudar.
U starostavnim knjigama piše šta je mudro:
Ne mešati se u spor u svetu i svoj kratki vek
Proživeti bez straha.
Održati se i bez nasilja,
Zlo uzvraćati dobrim,
Svje želje ne ispunjavati, nego ih zaboravljati –
Smatra se mudrim.
Ja sve to ne mogu:
Zaista, živim u mračno vreme!

2.
U gradove sam došao u vreme nereda
Kad je u njima vladala glad.
Među ljude sam došao u vreme buna
I zajedno sa njima sam se bunio.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Jeo sam između bitaka,
Legao sam na počinak među ubice.
Ljubav sam vodio nemarno,
A prirodu gledao bez strpljenja.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Putevi su u moje vreme vodili u močvare.
Govor me je odavao dželatu.
Malo šta sam mogao. Ali bi vlastodršci,
Nadam sam se, sedeli bezbednije da mene nije.
Tako mi je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Snage su bile slabe. Cilj je
Ležao veoma daleko.
Bio je jasno vidljiv, premda za mene
Gotovo nedostižan.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

3.
Vi što ćete izroniti iz potopa
U kome smo mi potonuli,
Spomenite se,
Kad budete govorili o našim slabostima,
I mračnog ovog vremena
Kome ste umakli.

Jer mi smo išli, menjajući zemlje češće no cipele,
Kroz ratove klasa, očajni
Kad je samo nepravde, ali ne i bune bilo.

A znamo i sami:
Mržnja, čak i prema podlosti,
Unakažava crte lica.
Gnev, čak i onaj zbog nepravde,
Čini glas promuklim. Ah, mi
Što htedosmo da pripremimo tle za ljubaznost,
Sami nismo mogli biti ljubazni.

Ali vi, kad najzad dođe vreme
Da čovek čoveku bude drug,
Spomenite nas se
S trpeljivošću.

Pohvala revolucionaru

Kad se pojača tlačenje
Mnogi se obeshrabre.
No njegova hrabrost jača.
On organizira svoju borbu
Za paru nadnice, za vodu za čaj
I za vlast u zemlji.
On pita vlasništvo:
Odakle si?
On pita nazore:
Kome koristite?
Tamo gdje se uvijek šuti –
On će govoriti.
Tamo gdje vlada tlačenje a govore o sudbini,
On će spomenuti imena.
Gdje on sjedne za stol –
Za stol sjeda nezadovoljstvo,
Jelo postaje loše
I pada u oči da je soba mala.
Tamo gdje ga otjeraju –
Odlazi pobuna, a odakle je otjeran –
Nemir ipak ostaje.

Teatarski komunist

Sa zumbulom u rupici kaputa
Na Kurfirstendamu
Mladić osjeća
Prazninu svjeta.
Na nužniku mu
Izgleda jasno: on
Sere u prazno

Umoran od rada
Svog oca,
On prlja kafane,
Iza novina
Opasno se smješka
On je taj što će ovaj
Svijet razgaziti
Kao kravlju balegu.

Za 3000 maraka mjesečno
Spreman je
Da režira bijedu masa,
Za 100 maraka dnevno
Prikazaće vam
Nepravdu ovog svijeta.

Siromašniji školski drugovi

Siromašniji školski drugovi u svojim tankim kaputima
Ujutro su uvek kasnili na čas
Jer su za svoje majke raznosili mleko ili novine.
Nastavnici su im,
Koreći ih, upisivali opomene.

Nisu imali zavežljaja sa užinom. Za vreme odmora
Pisali su u sveskama zadatke.
To je bilo zabranjeno. Odmor je
Za okrepljenje i jelo.

Kad nisu znali Ludolfov broj „pi“,
Nastavnici su ih pitali: Zašto
Ne ostaneš u brlogu iz koga dolaziš?
Ali to su oni znali.

Siromašnijim učenicima iz predgrađa
Obećavana su manja mesta u državnoj službi.
Zbog toga su u znoju lica svoga bubali sadržinu
Polovnih knjiga koje su kupili,
Naučili da nastavnicima ližu cipele i da
Preziru rođenu majku.

Skromna mesta siromašnijih učenika iz predgrađa
Ležala su ispod zemlje. Njihove kancelarijske stolice
Nisu imale sedišta. Njihovi vidici
Dopirali su do korenja kratkih biljaka. Zašto su ih terali
Da uče grčku gramatiku i Cezarove vojne pohode,
Formulu sulfata i broj „pi“?
U flandrijskim zajedničkim grobovima za koje su bili predodređeni
Šta im je trebalo drugo do
Malo kreča?

Nova razdoblja

Nova razdoblja ne počinju najednom.
Moj je djed živio već u novo vrijeme
Moj će unuk živjeti još u staro.
Novo meso jedu starim vilicama.
Nisu posrijedi ni samohodna vozila
Ni tenkovi
Nisu posrijedi avioni nad našim krovovima
Ni bombarderi.
Sa novih antena čuli smo stare gluposti.
Mudrost se širila od usta do usta.

Ispitivanje dobroga

Iskorači: čujemo
Da si dobar čovjek.

Ne može te se kupiti, ali ni grom
Koji pogodi kuću
Ne može se kupiti.
Pridržavaš se onoga što kažeš.
Ali što si rekao?
Iskren si, govoriš svoje mišljenje.
Ali kakvo je to mišljenje?
Hrabar si.
Protiv koga?
Mudar si.
Za koga?
Ne mariš za osobnu dobit.
Za čiju dobit onda mariš?
Dobar si prijatelj.
Jesi li također dobar prijatelj dobrim ljudima?

Slušaj nas: znamo
Da si naš neprijatelj. Zbog toga ćemo te
Sada staviti pred zid. Ali s obzirom na tvoje Zasluge i dobra svojstva
Stavit ćemo te pred dobar zid i ustrijeliti te
Dobrim metkom iz dobre puške i pokopati te
Dobrom lopatom u dobroj zemlji.

Total
8
Shares
Related Posts