Hoće li Viktor Orban ujediniti evropsku krajnju desnicu?

Rukovanje Marin Le Pen i Viktora Orbana nakon zajedničke konferencije za medije u Budimpešti 26/10/2021. Laszlo Balogh/AP Photo

IZVOR: Euronews

Nacionalni suverenitet, porodica i granice bile su goruće teme u Budimpešti sredinom novembra kada se Santjago Abaskal, lider španske krajnje desničarske partije Voks, sastao sa Viktorom Orbanom.

Izrazitokonzervativni stavovi ne bi bili naodmet ni u Karmelićanskom manastiru iz 18. veka, koji je mađarski premijer pre dve godine simbolično preuredio u svoju kancelariju.

Abaskal je poslednjih nedelja hodočastio u Budimpeštu da razgovara sa samozvanim duhovnim vođom evropskog neliberalizma.

Sastanci se održavaju s obzirom na to da se nacionalističko-populističke stranke pripremaju za konferenciju u Varšavi 3. i 4. decembra, na kojoj će razgovarati o stvaranju alternativnog centra moći EU, koji bi se borio protiv bloka o migracijama, LGBTQ pitanjima i nacionalnom suverenitetu, među bezbrojnim uzrocima za koje tvrde da su deo zavere globalističkih elita.

„Evropske nacije treba da se zasnivaju na tradiciji, poštovanju kulture i istorije evropskih država, poštovanju evropskog judeo-hrišćanskog nasleđa i zajedničkim vrednostima koje ujedinjuju naše nacije“, navodi se u deklaraciji koju je u julu potpisalo 16 stranaka.

Nije iznenađenje da je Orban u centru ovog očiglednog pokušaja da se ujedine evropske radikalne desničarske partije.

Autoritarni premijer Mađarske dugo je ispovedao ambiciju da iskoristi svoju reputaciju među nacionalističkim konzervativnim mrežama da predvodi međunarodnu snagu. Od leta je nastojao da ubrza stvari, a sastanci sa potencijalnim partnerima su dolazili sve brže i brže.

Marin Le Pen, od koje je Orban ranije bio distanciran, dočekana je u Budimpešti poslednjih nedelja, kao i njen novonastali rival, televizijski stručnjak Erik Zemur.

Poljska nacionalističko-populistička partija Zakon i pravda (Prawo i Sprawiedliwość- PiS) i italijanska Lega Nord smatraju se ostalim ključnim članovima plana. Razgovori sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim i liderom Lege Mateom Salvinijem postali su češći i formalizovaniji ove godine.

„Evropskoj desnici je veoma potrebna obnova. A to se može dogoditi samo ako sklapamo saveze jedni s drugima”, rekao je Orbanov portparol Zoltan Kovač za Euronews. „Deklaracija [potpisana u julu] je probila led. Od tada gradimo saradnju i želeli bismo da se ovaj proces ubrza u narednim nedeljama i mesecima”, dodao je.

 

Orban je godinama govorio o ujedinjenju tvrde desnice, ali smatra da je napredak težak.

„Još uvek ima mnogo pitanja oko kojih se ne slažu, uključujući migracije i različite pristupe Poljske i ostalih partija Rusiji“, ističe Edit Zgut, stručnjak za mađarsku politiku u Poljskoj Akademiji Nauka.

Vlade Mađarske i Poljske obećale su da neće prihvatiti migrante iz talasa sa Bliskog istoka i Afrike i odbacile su napore EU da uvede kvote. Salvini, u međuvremenu, poziva na distribuciju tražilaca azila širom bloka, koji su stigli u Italiju i druge južne države širom EU.

Pod uticajem eminencije Grise Jaroslava Kačinskog, PiS smatra Rusiju egzistencijalnom pretnjom. Nasuprot tome, Fides, Lega i mnogi drugi koji su potpisali deklaraciju smatraju Moskvu strateškim partnerom. Le Penova se nikada nije zaista ukrcala na voz koji je imao za cilj da sruši LGBTQ prava.

Ali uprkos ovim problemima, Orban je svom porivu dao novi podsticaj otkako je u martu njegova stranka Fides konačno izbačena iz Evropske narodne partije (EPP).

Fides je postao „više zainteresovan za formiranje desničarskog saveza jer smo postali usamljeni u evropskoj politici“, rekao je Kovač.

Po odlasku, Orban je izjavio da želi da osnuje novu grupu, umesto da se pridruži PiS-u i Voksu u pokretu Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) ili radikalnijem Identitetu i demokratiji (ID), koji broji Le Penin Nacionalni Zbor, Legu Matea Salvinija i  Slobodarsku partiju Austrije (FPÖ).

„Vrednosti Fidesa trenutno nisu zastupljene u evropskoj politici“, rekao je Orban.

Ipak, ostanak izvan ovih grupa je takođe bolji za brend koji Orban želi da projektuje kod kuće.

„Fides se može pridružiti ECR-u ili ID-u kad god poželi“, kaže Daniel Hegeduš, mađarski akademik u Nemačkom Maršalovom fondu. „Ali to nije učinila zato što Orban želi da kontroliše proces.

Ipak, sporo napredovanje ka jedinstvenoj grupi izaziva sumnju da je malo partija zaista toliko posvećeno tom cilju.

„Ovi pregovori nisu nužno o stvaranju koalicije“, kaže Zgut. „Orban i Le Pen su odlučni da budu viđeni kao moćni posrednici koji imaju saveznike sa kojima mogu razgovarati u EU.”

U međuvremenu, samo i pričanje o tome može biti dovoljno.

„Proces je postao cilj sam po sebi“, sugeriše Hegeduš. „To pomaže ovim radikalno-desničarskim partijama da kontrolišu dnevni red, oblikuju politiku i dokažu domaćoj publici da su ozbiljno shvaćene na međunarodnom planu. Ali stvarni blok nikome od njih ne bi ponudio ništa strateški važno.”

Da je formalna saradnja nepotrebna može se videti u načinu na koji je radikalno-desničarska agenda stekla uticaj širom EU, otvarajući put za migrantske potiske i dizanje ograda.

Možda je najjači rezultat uspeh koji su Poljska i Mađarska imale u međusobnoj podršci u sukobima sa EU zbog zloupotrebe vladavine prava.

Ali postoje znaci da snaga desnih partija možda počinje da opada. Izgleda da će se Orban na proleće suočiti sa svojim prvim značajnim izazovom na glasačkoj kutiji u poslednjih nekoliko godina, a PiS se bori da zadrži svoju većinu. I Le Pen i Salvini se sada bore protiv suprotstavljenih radikalnih desničarskih snaga kod svoje kuće.

Total
1
Shares
Related Posts
Read More

RAZMERE SRPSKOG FAŠIZMA

Piše: Miloš Perović Prilikom svake javne manifestacije fašizma u našoj zemlji može se svedočiti konsternaciji liberalnijih medija i…