Protesti u Nemačkoj protiv nacrta novog zakona o javnim skupovima rezultirali policijskom brutalnošću

Foto: Twitter/infocentrale

Oko 8.000 stanovnika Dizeldorfa okupilo se u subotu 26. juna na protestu protiv novog nacrta Zakona o slobodnom okupljanju i demonstracijama. Prema rečima organizatora protesta, odgovor policije bio je nesrazmeran. Rezultat ovih protesta bili su napadnuti novinari, oko 100 ljudi pogođenih suzavcem i stotine demonstranata koji su satima bili okruženi policijskim obručem. 

Versammlungsgesetz NRW stoppen – Grundrechte erhalten” (“Zaustavimo zakon o javnom okupljanju Severne Rajne Vestfalije (SRV) – Očuvajmo osnovna prava“), savez uglavnom levičarskih organizacija, rekao je u izjavi da su policajci opkolili demonstrante u centru Dizeldorfa. Ostali su nekoliko sati bez pristupa osveženjima ili toaletima. Pored toga, tvrde da su demonstranti držani pod izgovorom da koriste transparente koji su bili viši nego što je dozvoljeno tokom demonstracija. Oni su policijski odgovor označili kao zloupotrebu položaja i rekli da je oko stotinu učesnika povređeno kao rezultat „nesrazmernog policijskog nasilja“ tokom „mirnih, živopisnih demonstracija“.

Nemačka novinska agencija DPA rekla je da je jednog od njenih fotoreportera napala policija. Novinar je rekao da ga je policajac nekoliko puta pretukao palicom, a povređen je barem još jedan novinar. Glavni urednik DPA Sven Gosmann rekao je da je to “neprihvatljiv napad na slobodu štampe” i zatražio potpunu istragu. Prema navodima portparolke policije, podignuta je prijava protiv policajca koji je prekomerno upotrebio silu nad novinarom. Dajući dodatno obaveštenje u nedelju, policija je rekla da su demonstranti koristili vatromet i dimne bombe. U policijskom saopštenju navodi se da je podgrupa od 300 demonstranata opkoljena jer su se “trajno opirali i više puta činili zločine”.

Šta donosi novi nacrt zakona o demonstracijama?

Iako Nemačka ima savezni zakon o slobodi javnog okupljanja, države mogu donositi sopstvene zakone ako to žele. Cilj predloženog zakona o okupljanju u SRV je da reguliše demonstracije, na primer zabranu uniforme ili odeće nalik uniformi, kako bi se sprečilo nasilno ponašanje. Zakon je namenjen je policiji da preduzme odgovarajuće mere protiv nasilnih kriminalaca, blokada puteva i militantnih marševa.

Kritičari i aktivisti raznih pokreta, međutim, to vide kao zadiranje u osnovno pravo na okupljanje: protive mu se klimatski pokret, sindikati i navijačke grupacije. Reulov zakon obeshrabrio bi ljude da ostvare svoje pravo na demonstracije, kažu oni. 

Planirani su takođe i strogi zahtevi o izveštavanju za organizatore protesta, snimanje i fotografisanje demonstranata – i pretnja kaznama za kontra-demonstrante koji blokiraju marš drugih grupa. Ministar unutrašnjih poslova Herbert Reul ima mnogo neprijatelja: klimatske aktiviste, ekologe, fudbalske navijače i sindikaliste, kao i neonaciste ali i antifašiste. To postaje jasno iz samog razloga izmena zakona. Pod naslovom „zabrana militantnosti“, zabranjuju se zastrašujuće i nasilne uniforme učesnika demonstracija. Beli kombinezoni koji su klimatski aktivisti nosili prilikom zauzimanja rudnika lignita, ozbiljno se poistovećuju sa borbenim čizmama i bombaškim jaknama desničarskih ekstremista. Tako je ekološki pokret kriminalizovan.

Pored toga, nastoji se strožem video nadzoru, zabrani maskiranja i zabrani kontra-demonstracija, koje bi posebno trebale zaštititi neonacističke marševe.

Policija bi, dakle, po svaku cenu trebalo da ućutka i zastraši demonstrante i oteža prijavu javnih skupova. To pokazuje da kandidati za kancelara hrišćanskih demokrata nimalo ne misle o jednom od osnovnih građanskih prava – slobode okupljanja.

Posle subote 26.juna, protesti su održani i u ponedeljak u Kelnu i Munsteru, a novi protesti se organizuju 1. jula ponovo u Dizeldorfu.

Total
0
Shares
Related Posts