REDEFINISANJE UNUTRAŠNJIH POSLOVA – SRČLAJT TALASA* (3)

Piše: Sean Birchall

Prevod: Miloš Milošević

Prevod poglavlja knjige “ Beating The Fascists: The Untold Story Of Anti-Fascist Action. London: Freedom Press. 2010. 174-176.

U roku od nekoliko nedelja od ponovnog pokretanja u septembru, priroda mobilizacije u vreme Dana sećanja (Remmembrance Day) tog novembra poslužila je da naglasi opseg strateškog razmimoilaženja koje je sada postojalo unutar šireg antifašističkog pokreta. Konkretno, Srčlajt je bio uporan da povorka do spomenika Neznanom junaku treba da bude održan po planu. Već neko vreme, Crvena akcija nije bila ubeđena da je protestna povorka najbolji način za korišćenje resursa, niti da je antifašizam, uopšteno govoreći, dobijao dovoljno s obzirom na to koliko je bilo potrebno uložiti. U knjizi Antifašizam u Britaniji, Najdžel Kopsi beleži da su “unutrašnje nesuglasice postajale sve veće kako je jedinstvo unutar AFA bilo narušeno“. Zapravo, do ovog vremena, u londonskoj AFA su već bili sasvim jedinstveni po ovom pitanju, jer su se sva javna razmimoilaženja već bila desila dva meseca ranije, u septembru, prilikom ponovnog pokretanja. 

“Militantno krilo je insistiralo da povorka AFA do spomenika Neznanom junaku ne bi trebala da bude održana zato što je tokom povorki 1987. i 1988. dosta učesnika ‘palo’, nije bilo korisnog publiciteta, a fašisti nisu sprečeni da marširaju. Jedini pozitivan aspekt ovih povorki, militantni aktivisti AFA su tvrdili, bio je mobilizacija ‘odbrambenih odreda’ AFA, koji bi posle marša branili skup protiv aparthejda ispred ambasade Južnoafričke republike, na Trafalgar skveru, od fašističkih napada.“ Kopsi je još jednom napravio sprdnju od stavova militantnih aktivista. Ono o čemu su oni zapravo raspravljali bilo je da o ovoj aktivnosti treba suditi prvenstveno po tome kakav stvarni efekat ona ima na na mobilizaciju Nacionalnog fronta, i upozorili su na sve manju političku korist ako nastavi da se svodi na godišnju povorku.  

Dok su militantni aktivisti jasno stavili do znanja da su za povratak na direktniji pristup, tradicionalisti, predvođeni od strane Gerija Gejbla i evropskog parlamentarca Glina Forda, uz Nacionalnu studentsku uniju, Uniju jevrejskih studenta, i ajlingtonsku ARAFA, marširali su do spomenika kao i obično. Posle toga je Srčlajt, poprilično optimistično, opisao učesnike povorke kao “delegate, koji predstavljaju milione radnika i studenata“. Po Kopsijevoj proceni, povorka je privukla između 150 i 300 ljudi. Ne zadovoljivši se time da samo pohvalno priča o svojoj povorci, Srčlajt je pokušavao da podrije AFA tvrdeći, uz revizionizam od koga zastaje dah, da je “jedino vredno željenja“ u vezi sa demostracijama koje je prethodnih godina predvodila AFA “bila uska  i sektaška priroda okupljanja. Ove godine je Srčlajt, zajedno sa ajlingtonskom ARAFA, naravio iskorak“.

Pa, čak i da iskorak jeste bio napravljen, ne bi se moglo reći da je rezultat bio skroz pozitivan, tako da je bilo potrebno ponovo pisati značajan deo skorije istorije. U izvornom opisu marša 1987. godine, u kojem je učestovao, Srčlajt je pisao: “Prošle godine AFA je odlučila da pokrene svoju povorku i istrese gnev u sećanje na one koji su pali boreći se protiv fašizma i na žrtve fašizma i rasizma od Drugog svetskog rata. Više od 2000 ljudi je prisutvovalo maršu… Naša povorka je bila disciplinovana i pridržavala se reda, uprkos jednom ranom pokušaju fašista da nas napadnu, pokazali smo suzdržanost i dostojanstvo zbog prirode ovog događaja.“

“Disciplina, sudržanost i dostojanstvo“ je reinterpretirano kao ‘sektaški’ dve godine kasnije. “Uvrnuta logika,“ bilo je mišljenje Radživa M. iz LAARF, koji ih je, u pismu Srčlajtu, podsetio da je njihovo “nepoštovanje  prethodnog dogovora sa AFA da će oba skupa… proteći uz punu i drugarsku saradnju organizatora oba skupa. Odbijanje Srčlajta da pokriva događaj AFA je nažalost dovelo do nepotrebnih i neproduktivnih tenzija“ (iz pisma Srčlajtu, 16. novembra 1989.). Zaista, u LAARF su bili toliko besni da su i oni i Izbeglički forum (Refugee Forum) povukli svoja sponzorstva za inicijativu Srčlajta.  

Naravno, baš je saznanje da će militantni aktivisti bespoštedno napasti NF u Viktoriji (distrikt u centralnom Londonu, p.p.) ulilo samopouzdanje političkim pretendentima na presto antifašizma da uopšte učestvuju u maršu. Sledeće godine, kada nisu mogli da pretpostave namere AFA, upravo je Srčlajt odustao od kontrapovorke do spomenika Neznanom junaku smatrjajući to suviše rizičnim, i umesto toga je pozvao antifašiste da otputuju u Jork i podrže protest organizovan od strane Studentske unije Univerziteta u Jorku, u isto vreme kada je AFA planirala da promaršira kroz fašističko uporište Betnal Grin (distrikt u istočnom Londonu, p.p.).

Tog vedrog, svežeg jutra, na Dan sećanja, 1989, borbeni odred koji je narastao do 500 ljudi je stigao u Viktoriju i zauzeo mesto susreta fašista do 11 pre podne. Kada su otvorili obližnje pabove, oni su uspešno zaposednuti, što je omogućilo AFA da o tog trenutka kontroliše okolne ulice. Svih ranijih godina kada je NF marširao na Dan sećanja, nikad nije bilo pokušaja da se fizički spreči njihovo okupljenje.  Okupiranje Šejks paba, standardnog mesta okupljanja Čelzijevih hedhantera, bilo je provokacija, a prisustvo velikog broja strujarta AFA na ovom području dovelo je do serije kratkih susreta sa vidno obeshrabrenim pripadnicima NF koji su se okupljali, što je odložilo spočetak njhovog marša za nekoliko sati. 

Kopsi priznaje da je taktika AFA “toliko unervozila kontigent fašista da nije došlo do kasnijeg napada na skup protiv aparthejda“. Šta više, pokazalo se da je to takav udarac za moral Nacionalnog fronta od kog se nikad nije oporavio. Brojke govore u prilog propadanju. Samo tri godine ranije, 1986, NF je  okupio impresivnih 2000 učesnika povorke. Do 1990, poseta je opala na oko 200. Uz ovu brojnost, jedino je bilo moguće marširati uz upadljivu policijsku zaštitu i svi su to znali: nije više bilo uobičajenog šepurenja. Nešto kasnije, Ričard Edmonds (bivši zamenik predsednika BNP, p.p.) opravdao je odluku značajno okrnjene BNP da ne učestvuje u godišnjem desničarskom skupu u Viktoriji jasno pominjući da je “područje puno crvenih“ . Do 1991, otarasivši se NF kao nedostojnog protivnika, AFA je odlučila da obeleži Dan sećanja marširajući kroz Betnal Grin, uz znak protesta protiv podrške koju je BNP dobijala  u istorijskom uporištu fašista. Još jednom su se militantni aktivisti prihvatili posla i ovo ovoga puta se cela levica, uključujući i Socijalističu radničku partiju (Socialist Workers Party – SWP), osetila obaveznom da ih sledi.

Ako nešto karakteriše militantno razmišljanje u ovom periodu, to je očiti nedostatak idejnih nacrta. I, dok je to činilo AFA taktički fleksibilnom i nepredvidivom, značilo je i da svaka pojedinačna mobilizacija imala specifičnu, možda ne uvek i stratešku, svrhu. Ni u kom slučaju nisu svi događaji bili fizički po svom karakteru, ali militantni aktivisti su uvek išli ka jasnom cilju. Ono što je uvek iritiralo tradicionalne antirasiste bilo je to što AFA nikad nije očekivala da državna intervencija bude benigna. Šta više, prihvatajući da je politička odgovornost za ‘popravljanje situacije’ na njima, ponestajalo je strpljenja za druge koji nisu shvatali ozbiljnost situacije u koju je levica, uopšteno govoreći, sama sebe uvukla. Tako da je do 1990., uz prebacivanje fokusa na Betnal Grin, AFA bila odlučna da napreduje na uličnom nivou, bez obzira na to kako mediji ili bilo ko drugi gledaju na to. I, dok je liberalna struja pozivala na proteste protiv fašističkog nasilja, veće policijsko učešće, i na to da država rešava problem agresivne ekstremne desnice, militantni aktivisti su nameravali da razviju strategiju koje će onemogućiti fašistima da otvoreno deluju unutar bele radničke klase same po sebi. Šta više, pre nego da se orijentiše na žrtve fašizma, militantna strategija je bivala sve više usmerena potencijalnim fašističkim regrutima.      

*Srčlajt (Searchlight) je britanski antifašistički magazin koji se bavi monitoringom fašističkih grupa i pojedinaca. Magazin je osnovao Geri Gejbl 1975. godine.

PRVI DEO

DRUGI DEO

Total
0
Shares
Related Posts